Nakon oruzanog sukoba, secanje se u velikoj meri dovodi u pitanje. Ono se koriste u politicke svrhe, a za izgradnju demokratskog i inkluzivnog drustva je od sustinskog znacaja kriticko pristupanje secanju. Kao rezultat politicke eksploatacije secanja i konstrukcije secanja, razvija se jedan dominantan narativ koji marginalizuje i ucutkuje raznolikost secanja graclana i razlicitost njihovih perspektiva.
Zvanicni istorijski narativ na Kosovu ne kontekstualizuje samo poslednji oruzani sukob. On seze dalje u istoriju, od Otomanskog carstva do Prvog i Drugog svetskog rata, perioda socijalistickeJugoslavije i graclanskog i mirnog otpora u jednom veoma ogranicenom stepenu. Mnogi aspekti pomenutih narativa prikazani su na veoma konzervativan i na sebe sumeren nacin, objedinjujuci osecaj glorifikovanog albanskog vojnog i maskulinog otpora, zrtvovanja i pobede nad neprijateljima tog vremena, kao i osecanje lojalnosti i zajednistva sa saveznicima.
Materijalna kultura secanja; statue, spomenici, mesta komemoracije i dogaclaji koji reprodukuju ovo osecanje su na vidljiv i svestran nacin okupirali javni prostor Kosova i pejzaz secanja, zamenivsi prethodni (uglavnom sacinjen od srpskog i jugoslovenskog hegemonistickog secanja). S druge strane, kulturnoj bastini, arhitektonskim i lokalnim spomenicima, kao sto su vizantijski/pravoslavni/katolicki arhitektonski spomenici, otomanski/islamski arhitektonski spomenici, (sahat) kule, arheoloska nalazista, muzeji, tvrclave, (stare) skole, biblioteke, privatne kuce poznatih licnosti, itd., se pruza malo iii nimalo institucionalne zastite, a njihov opstanak je ugrozen delovanjem vremena, ljudi i politickih i ekonomskih interesa.
Jednodimenzionalna kultura secanja je preuzela i sistem obrazovanja i mladi je uzimaju zdravo za gotovo, dok je bastina osporenog i dalekog secanja zapostavljena i prepustena zubu vremena. Zahtev da kolektivno secanje postane specificno i konstruktivno pre nego korisno iii prijatno, promenilo je nase drustveno, politicko i kulturno razumevanje nas samih i nasih prijatelja. Trenutni tehnoloski trend za direktno ukljucivanje i brzo sirenje tehnologije digitalnom geolokaciom, moze ubrzati promenu nacina na koji mislimo, kako preinacujemo i kako pristupamo secanjima iz proslosti.
Projekat ,, Bastina Secanja na Kosovu: Opsti kontekst“ ima za cilj da prikuplja, centralizuje i dokumnetuje pejzaz secanja na Kosovu putem online medija i stampanih publikacija. Povecana upotreba pametnih telefona, informacija sa internta i velika pokrivenost internet mreza ukazuje na to da postoji velika mogucnost da se obezbedi i distribuira znanje koje bi podstaklo razvoj i unapredilo obrazovanje. S druge strane, katalozi i publikacije kao drugi izvor informacija popunjavaju nedostajuce praznine mogucnosti za promovisanje istorije, secanja i kulturne bastine u reformisanom smislu, meclu mladima, graclanima uopste i kulturnih istrazivaca iz inostranstva, ali i kreatorima politika piscima udzbenika, naucnicima, istrazivacima i drustvenim kriticarima, da se angazuju u oblasti seanja na kritican i konstruktivan nacin.
Projekat ima za cilj da uspostavi kulturu secanja koja se zasniva na dokazima, a ne na politickoj propagandi (sto je bio slucaj do sad a), istrazivajuci bastinu secanja na Kosovu, i aktuelizujuci to koristeci prednost inovacije i tehnologije.
Ovaj projekat takode uvodi i alternativni metodoloski okvir koji ukljucuje razlicite discipline (istorijska istrazivanja, informatiku i tehnologiju) radi dostavljanja tacnih i nefiktivnih istorijskih podataka.
lnformacija koje su sadzane u ovoj publikaciji su takode dostupne i online na adresi: www.kosovomemory.org. lstrazivanje i ova publikacija predstavljaju prvu fazu saradnje izmedu Programa za Kosovo Foruma ZFD i lntegre. U buducnosti cemo raditi na arhiviranju, literaturi i terenskom istrazivanju na temu zapostavljenog i marginalizovanog secanja na Kosovu.