Simpozijum „Landscapes of Repair“ 13/14 Jula 2021

Amanda Crawley Jackson je viša predavačica na studijama francuske i frankofonije na Univerzitetu u Šefildu u VB. Kao direktorka fakulteta za razmenu znanja i uticaj (umetnost i humanističke nauke), ona je ključna za partnerske odnose sa neakademskim organizacijama, uključujući muzeje i galerije. Amanda je nezavisna kustoskinja čija je najnovija izložba – Nevidljive rane – prikazana u galeriji Graves u Šefildu 2020. godine. Mnogo je objavljivala o savremenoj literaturi i fotografiji iz Francuske i severne Afrike. Zajedno sa Emily-Rose Baker je urednica Invisible Wounds: Negotiating Post-Traumatic Landscapes (2020) i trenutno završava monografiju o fotografiji, pejzažu i dugotrajnom trajanju traume.

Zelda Hannay je istraživačica, dramaturginja i producentkinja sa sedištem u Šefildu. Njen doktorat iz pozorišta koji finansira AHRC se oslanjao na centralnu temu slomljenosti i popravljanja kako bi istražila dramaturšku praksu i pisanje za izvođenje. Osim što je radila kao viša menadžerka projekata u razmeni znanja o umetnosti i humanim naukama, ona objavljuje u akademskim uslovima i stvara kreativne radove. Teme s kojima se trenutno bori u tom pogledu uključuju naučnu fantastiku, svemirska putovanja, svemirsko smeće, predviđanja/prognoze, mačke koje govore i nadzorni kapitalizam. Ona je članica akademije Higher Education.

Bekim Ramku je osnivajući direktor OUD+Architects.  Diplomirao je arhitektonsko inženjerstvo na Univerzitetu u Prištini (2007), MA stanovanja i urbanizma na AA školi za arhitekturu u Londonu (2010) i bio je istraživač stipendista na Odeljenju za urbano i prostorno planiranje, SA + P – Institut za tehnologiju u Masačusetsu (2017).  Ramku je pokrenuo i služio kao poverenik Nacionalnog paviljona Kosova na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2012. i 2014. godine, a kustos je studije i instalacije „Prištinskog javnog arhipelaga“ predstavljene na glavnoj arhitektonskoj izložbi Venecijanskog bijenala 2021. godine. Takođe služi kao kustos i spoljni kritičar različitim obrazovnim institucijama u regionu i Evropi. Koordinator je za Balkan za nagradu Aga Khan za arhitekturu, na čelu je Kosovske kancelarije za urbanu regeneraciju, osnivač je i predsedavajući Poglavljem DoCoMoMo_Kosovo i služio je kao STC za GSURR pri Svetskoj banci u Vašingtonu. Ramku je takođe jedan od osnivača najveće panevropske mreže za dizajn i arhitekturu „Future Architecture Platform“ i služi kao ekspert za nagradu Mies Van Der Rohe za evropsku arhitekturu i NACTO-ovu inicijativu za globalno projektovanje gradova. Za svoj doprinos arhitektonskoj praksi 2020. godine dobio je nagradu BigSEE Architecture Visionary.

Nehari Sharri je rođen 1976. godine u Prizrenu. Njegovo iskustvo sa međunarodnim organizacijama civilnog društva započelo je odmah nakon sukoba na Kosovu, u početku sarađujući sa CARE International, zatim nastavljajući sa Međunarodnim komitetom za spasavanje, PPax Christi Flanders, a od 2002. godine je u Forumu ZFD gde je na čelu kancelarije na Kosovu. Diplomirao je na MBA na Univerzitetu u Šefildu. Tokom dvadesetjednogodišnjeg perioda uspešno je završio niz obuka i kvalifikacija u zemlji i inostranstvu, kao što su: Strateški menadžment i vođstvo (UK), Akademija za transformaciju sukoba (Nemačka), Razmišljanje o mirovnim praksama (Kosovo, SAD, Švajcarska), Primenjene studije o transformaciji sukoba (Srbija). Nehari Sharri živi u Prištini, sa suprugom i dvoje dece, i govori četiri jezika (albanski, engleski, turski i srpski) 

Carmen Levick je predavačica pozorišta na Univerzitetu u Šefildu (UK). Njena istraživačka interesovanja su studije traume, studije pamćenja i performansi, analiziranje postkomunističkih procesa memorizacije. 

Eli Krasniqi je antropološkinja, aktivistkinja i spisateljica. 

Njeno istraživanje i interesovanja na akademiji uključuju porodične studije (doktorska disertacija: Porodica i patrijarhalizam na Kosovu: promene i kontinuitet od sredine 20. veka do početka 21. veka); studije pamćenja, socijalna istorija. Sadašnje istraživanje Krasniqijeve prati prisustvo crnog na Balkanu iz 19. veka, usredsređujući se na genealogije i porodično pamćenje i na posluge i dadilje koje su radile u porodicama. 

Od 2018. predaje/istražuje na Institutu za istoriju (sekcija Istorija i antropologija jugoistočne Evrope) Univerziteta u Gracu, Austrija.

Emili-Rose Baker je naučna saradnica u projektu saradnje Landscapes of Repair između Univerziteta u Šefildu i međunarodnog NVO, forumZFD. Nedavno je doktorirala englesku književnost na Univerzitetu u Šefildu, gde je istraživala memorijalne kulture Holokausta u Istočnoj Centralnoj Evropi nakon 1989. godine. 

Fjollë Caka je arhitektkinja, sociološkinja i urbanistkinja, trenutno radi na izgradnji održivih, elastičnih, pravednih i inkluzivnih gradova i zajednica na Kosovu. Sa multidisciplinarnim iskustvom i iskustvom u različitim oblastima, uključujući očuvanje kulturnog nasleđa, procenu javnih prostora i memorijalnih mesta/mesta sećanja, promociju kulturnog turizma i podršku lokalnom urbanom razvoju, Fjolla je zainteresovana za razumevanje manifestacije različitih slojeva civilizacije u prostoru, a istovremeno i uticaj izgrađenog okruženja na društveni razvoj i opštu dobrobit.    

Korab Krasniqi je menadžer projekta u forumZFD Kosovo i rukovodilac projekta „Landscapes of Repair“

Linda Gusia je sociološkinja i feministička naučnica, šefica Odeljenja za sociologiju na Univerzitetu u Prištini. Njeno istraživanje je usredsređeno na teme roda, feminizma, aktivizma, prostora, pamćenja i nasilja. Suosnivačica je Univerzitetskog programa za rodne studije i istraživanja, UP. Trenutno istražuje i radi u: Stvaranje muzeja obrazovanja: Pamćenje, nasilje i otpor, kako ga vide umetnici, mladi i institucije, ona je takođe članica ReSpace oživljavanje spornih prostora (ReSpace): Dizajniranje participativnog građanskog obrazovanja za i sa mladima na Kosovu i Ruandi, koji je faza 2 projekta Velikog granta koji istražuje kako koncepti svemira preko umetničkih participativnih metoda mogu da uključe „post-memorijsku“ generaciju u Ruandi i na Kosovu da ponovo zamisli određene lokacije.

Direktor Kino ARMATA, javni prostor u Prištini na Kosovu, koji promoviše alternativnu kulturu i socijalni dijalog. Osnivač NO RECESS, muzičke umetničke platforme, i Agencije za komunikaciju INIT i kompanije za filmsku produkciju. Sa akademskim iskustvom u ekonomiji, novinarstvu i računarstvu, kao i godinama angažmana u upravljanju projektima vezanim za medije. Reditelj i producent četiri dokumentarna filma i povremeni saradnik u lokalnoj i međunarodnoj štampi o društvenim i kulturnim temama. Strastveni igrač bilijara i kolekcionar vinila. 

Sue Vice je profesorka engleske književnosti na Univerzitetu u Šefildu u Velikoj Britaniji, gde predaje savremenu književnost, film i studije holokausta. Njene publikacije uključuju Holocaust Fiction (2000), Children Writing the Holocaust (2004), the BFI Modern Film Classics volume on Shoah (2011), Textual Deceptions: Literary Hoaxes and False Memoirs in the Contemporary Era (2014) i , sa Davidom Forrestom, Barry Hines: ‘Kes’, ‘Threads’ and Beyond (2017). Njena najnovija knjiga je Claude Lanzmann’s ‘Shoah’ Outtakes: Holocaust Rescue and Resistance (2021).

Tevfik Rada je sociolog iz Prizrena. Radi u Lumbardhiju kao filmski programer i vodi istraživačke projekte. Tema mastera mu je bila Susreti između železnice i bioskopa u ranom dvadesetom veku: Od Agit-vozova do Cine-vozova, gde je analizirao specifičnost ruske i italijanske avangardne umetnosti/bioskopa u odnosu na društvene i tehnološke promene. Pod fondacijom Lumbardhi sprovodi dugoročnu istragu o konfiguracijama bioskopa na Kosovu i o formiranju turskog nacionalizma u Jugoslaviji. Pored toga, on zajedno sa Sezginom Boynikom analizira formiranje turskog nacionalizma u socijalističkoj Jugoslaviji.

Alexander Vojvoda je aktivista medija zajednice i sociolog. Trenutno radi sa forumZD Kosovo i rukovodilac je projekta „Landscapes of Repair“

Armina Pilav je feministkinja, arhitektkinja, istraživačica i predavačica na Odeljenju za pejzažnu arhitekturu Univerziteta u Šefildu. Njeno istraživanje, praksa i predavanje preseca se i fokusira na politiku ponovnog predstavljanja i reprodukcije fizičkog, posredovanog prostora, telesnih iskustava u ekstremnim uslovima ratnog razaranja ili drugih prilika katastrofa. Armina koristi unakrsne medijske alate, psihospatijalnost i radikalna zapažanja kako bi razotkrila ekologije transformacija reka, zemljišta i srodnih prirodnih oblika, arhitekture i društva. Objavljuje u magazinima i akademskim časopisima, redovno izlaže, a njena nedavna istraživanja o razaranju Sarajeva, Mostara i transformaciji nasilja stanovnika su izložena na Venecijanskom bijenalu arhitekture (2018), u okviru projekta Arhitektura srama u Materi u julu 2019. Trenutno razvija istraživački i kustoski program ‘toksična zemljišta’ o ljudskom uništavanju zemalja, reka i drugih vrsta. Armina je osnivačica Un-War Space Lab, članica Udruženja za kulturu i umetnost Crvena u Sarajevu i zajednice Earth for Us na Braču gde trenutno i živi. 

Ognjen Glavonić (1985, Jugoslavija) diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov dokumentarni film „Živan Makes a Punk Festival“ prikazan je, između ostalih, na  IFF Rotterdam, Cinéma du Réel, IndieLisboa, CPH:DOX. Nakon premijere na Berlinale Forumu 2016. godine, Ognjenov dokumentarni film „Depth Two“ prikazan je na više od 80 festivala, osvojivši 20 nagrada, uključujući glavne nagrade na Festival dei Popoli (Italija), Message to Men (Rusija), Open City Documentary Festival (UK), Dokufest (Kosovo), ZagrebDox (Hrvatska), Kasseler DokFest (Nemačka) i drugi. Prvi Ognjenov igrani film, „The Load“, premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2018. godine, u sekciji Director’s Fortnight. Film je prikazan na više od 100 međunarodnih festivala (Toronto, Rotterdam, BFI London, Vienalle, New Directors/New Films, Moskva …), osvojivši 28 nagrada (Marakeš, Haifa, Beograd, Zagreb, Malatja, Pingjao, Sahalin, Kotbus, Košice, Minsk, Kijev, Trst…). Ognjen je direktor i suosnivač Pančevačkog filmskog festivala (Srbija). 

Ajete Kërqeli suosnivačica i menadžerka za razvoj u Fondaciji Shtatëmbëdhjetë. Njeno akademsko obrazovanje je Msc psihologije i savetovanja. Ima iskustvo u istraživanju, LGBTI i rodnim pitanjima, građanskom aktivizmu, volonterizmu, osnaživanju mladih kao i prikupljanju sredstava i upravljanju programima. Vodila je i učestvovala u istraživačkim projektima koji su rezultirali izveštajima, priručnicima i drugim publikacijama usredsređenim na pitanja rodne ravnopravnosti i ljudskih prava.

Kojin rad je konceptualno zasnovan i uključuje slikanje, crtanje, video, instalacije, tekstualne instalacije i javne intervencije. Pitanja koja stimulišu njeno stvaranje – kao odraz društvene, istorijske, kulturne i političke klime u kojoj radi – su inspirativne priče i razne interpretacije, politički manevri i kulturne spekulacije, rodna nejednakost i aleatorijski gestovi, granice slobode i oblici cenzure. Kojin rad je dokazan u različitim projektima, izložbama i pojedinačnim prezentacijama, kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou. Njen rad je deo kolekcije muzeja Ludwig u Budimpešti (Mađarska). Njen rad je deo privatnih kolekcija na Kosovu i inostranstvu. Nedavno je objavila knjigu Flertovanje sa ostacima. Predavač je na UBT u Prištini. Živi i radi u Prištini.

Termokiss je centar kojim upravlja zajednica u Prištini, sa misijom urbane i civilne razmene, razmišljanja i stvaranja promena. Nakon revitalizacije napuštene i zaboravljene zgrade, socijalni centar „Termokiss“ je otvoren za niz aktivnosti koje se mogu povezati samo neprofitnom i edukativnom delatnošću. Aktivnostima i procesima organizovanja upravlja zajednica. Ponuđene aktivnosti su određene i potrebama zajednice i veštinama koje volonteri mogu da ponude. Prostor radi na promociji ideja uzajamne pomoći i saradnje. Pružanje prostora za dobrodošlicu svima, uključujući i one čiji se glas i doprinos ne čuje uvek ili ne ceni je za nas glavni prioritet.

Vullnet Sanaja je kulturni aktivista i suosnivač niza organizacija i inicijativa. Među njima su Anibar, Mreža kulturnih organizacija Peći, Akademija animacije u Peći i Prištini, Pećki džez i Into the Park Festival. G. Sanaja je radio u nekoliko nevladinih organizacija koje su uključene u građanski angažman, obrazovanje o životnoj sredini i održivi razvoj kroz umetnosti kao što su ERA, Forumi Kulturor i CYCC.

Od 2010. godine je izvršni direktor Anibara sa sedištem u Peći na Kosovu. Anibar je organizacija koja se obavezuje na razbijanje građanske apatije kroz kulturni aktivizam. Takođe je organizator jedinog festivala animiranog filma u zemlji, kao i upravlja jedinim bioskopom u gradu Peći i kroz organizaciju pruža obrazovne programe u Prištini i Peći.

Pored svog građanskog angažmana, gospodin Sanaja je studirao kompjuterske nauke i inženjering i dve godine je radio kao softverski programer u švajcarskoj IT Factory u Prištini. Godinu i po dana bio je i član odbora Kulturnog foruma Kosova – mreže kulturnih organizacija na Kosovu. Trenutno je ambasador na European Animation Awards i producira animirani dokumentarac pod nazivom The Red Line. 

Adrian Berisha je bivši fudbaler koji je preživeo rak i iskusni DJ sa demonstriranom istorijom rada u muzičkoj industriji. Ima iskustva u organizovanju kulturnih aktivnosti kao što su Sunny Hill Festival i Prishtina Jazz Week, radio je u marketingu i menadžmentu gastronomije, kao i volontirao u mnogim zajedničkim projektima. Kao direktoru kulture, njegov glavni prioritet bio je uspostavljanje veze između građana, organizacija, preduzeća i opštine Priština. 

Aliriza Arënliu je vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Univerziteta u Prištini „Hasan Priština“. Diplomirao je bačelor i master iz savetodavne psihologije na Univerzitetu u Bogazićiju u Istanbulu u Turskoj. Završio je doktorske studije iz psihologije na Univerzitetu Ludvig Maksimilian u Minhenu u Nemačkoj, a bio je i postdoktorand na Odeljenju za psihijatriju Univerziteta Ilinois u Čikagu, SAD. Jedna je od osnivačica Odeljenja za psihologiju na Univerzitetu u Prištini, a takođe je i osnivačica festivala kratkog i dokumentarnog filma Dokufest u Prizrenu, gde je bio izvršni direktor šest godina.

Dren Puka je direktor za istraživanje i zagovaranje u Kosovskoj fondaciji za civilno društvo (KCSF). Ima više od 10 godina iskustva u dizajniranju empirijskih i teorijskih okvira za analizu, razvoj i sprovođenje istraživačkih projekata koji imaju za cilj stvaranje dokaza za oblikovanje javnih politika kroz veće građansko učešće. U radu sa brojnim organizacijama i učešće u ključnim političkim inicijativama vezanim za razvoj civilnog društva, Drenov rad je posebno usmeren na stvaranje okruženja koje teži da naglasi raznolike i marginalne glasove kako bi se oblikovala refleksivna i inkluzivna javna sfera. Kao predstavnik civilnog društva, zagovarao je i učestvovao u izradi zakona o slobodi udruživanja i drugih dokumenata o politikama koje se odnose na javno finansiranje OCD i učešće civilnog društva u procesima kreiranja politike. Diplomirao je na obrazovnoj politici i liderstvu na Univerzitetu u Ročesteru. 

Nikki Murseli ima master i bačelor arhitekture sa Univerzitetu La Sapienza u Rimu. Multidisciplinarna je dizajnerka na polju arhitekture, pejzaža, enterijera, dizajna i dizajna proizvoda. Na polju građanskog aktivizma i volontiranja u zajednici, osnovala je socijalni centar Termokiss u Prištini. Takođe je bila asistent u metodama dizajna i držala predavanja o dizajnu dodatne opreme na UBT u Prištini. 2016. godine je suosnovala DYVÓLAB, sa sedištem u Prištini, multidisciplinarna platforma za dizajn u obrazovanju i dizajn sistema u cirkularnoj ekonomiji.